O tunjevini


TUNJEVINA – ZNACAJ U ISHRANI

1Tuna je riba otvorenih mora i pripada rodu riba iz porodice Skušovki. Pripadnik je takozvanih „plavih riba“. Ne samo što su izuzetno ukusne zato što su masnije, nego plave ribe su i nutritivno kvalitetnije, jer imaju veći udeo dragocenih omega-3 masnih kiselina, pa samim tim imaju veći uticaj na zdravlje čovjeka. Nutricionisti su odavno utvrdili da ribu treba jesti najmanje tri puta nedjeljno, ali retki su oni koji se drže ovog pravila. Istraživanja pokazuju da potrošnja ribe na našim prostorima iznosi svega, oko 4 kilograma godišnje po stanovniku. Jedna od najčešće konzumiranih riba je tuna ili tunjevina, koja se može naći u svežem, zamrznutom ili konzerviranom obliku.

TUNJEVINA NUTRITIVNA SVOJSTVA

Meso tune je vrlo ukusno i nutritivno kvalitetno, te je zastupljeno u ishrani širom svijeta. Kao namirnica u prehrani tunjevina je visoko cijenjena. Na našim prostorima je vrlo teško doći do svježe tunjevine. Ipak, zahvaljujući tehnologijama pakovanja i distributerima, mogu se nabaviti, fileti i odrezci u konzervisanom obliku.Prvo što se može istaći za nutritivni profil tunjevine, jeste to što obiluje proteinima. Na 100 grama tunjevine ima, oko 24 grama proteina. Pored proteina, tunjevina je vrlo bogata mineralima i vitaminima. Jedan komad pečene tunjevine (sirove težine od oko 120 grama) na dnevnoj bazi unosa, je odličan izvor kompleksa B vitamina, posebno niacina (vitamin B3), kobalamina (vitamin B12) i piridoksina (vitamin B6), a sadrži u tiamin (vitamin B1) te riboflavin (vitamin B2). Odličan je izvor vitamina D, tačnije zadovoljava oko 23% dnevnih potreba vitamina D.
Od minerala, možemo prvo da naznačimo selenijum kojeg je tunjevina odličan izvor, zadovoljava čak nevjerovatnih 223% dnevnog unosa potreba ovog minerala.

TUNJEVINA I LEKOVIT ASVOJSTVA SELENA

Vezano za selenijum, najnovija istraživanja su otkrila da tuna sadrži neobičnu vezu ovog minerala nazvanog selenonin. Ovaj oblik minerala selenijuma ima važnu ulogu u zdravlju ribe, služeći kao antioksidant i štiteći riblje krvne ćelije od slobodnih radikala. Interesantno, selenonin je u mogućnosti da se vezuje sa jedinjenima žive u ribljem organizmu i na taj način djeluje protektivno na rizike nivoa žive u njihovim organizmima. Na 120 grama pečene tunjevine može biti od 2-3 miligrama selenonina, što je vjerovatno da ćemo putem ishrane i mi unijeti ovog zaštitnog antioksidanta . Drugi izvori minerala iz tune su fosfor, koji zadovoljava oko 55% dnevnih potreba, zatim kalijuma (17% dnevnog unosa) i magnezijuma (12% dnevnog unosa). Tuna je odličan izvor omega-3 masnih kiselina. Jedna konzerva tune može da vam obezbjedi od 7-28 miligrama omega-3 masnih kiselina.

ŠTA SVE SADRŽI RIBLJE MESO

Kada se pogledaju reklamne kampanje velikih (i malih) savremenih farmaceutskih kuća, vidi se da svi preporučuju tablete ili kapsule sa omega-3 masnim kiselinama. Iako su savremeni lekovi i preparati bogati potrebnim vitaminima i mineralima, ipak je najzdravije uneti ih u organizam kroz prirodnu i zdravu (normalnu) hranu. Zato je potrebno jesti ribu nekoliko puta nedeljno kako bismo u telo uneli dosta hranljivih i lekovitih sastojaka.
Šta sve riblje meso sadrži? 
Ono što ribu kao hranu čini posebnom jeste činjenica da ona sadrži malo kalorija a dosta korisnih sastojaka potrebnih organizmu.
Navodimo neke od važnih sastojaka koji se nalaze u ribljem mesu: • bakar • belančevine • vitamini B kompleksa • gvožđe • jod • kalijum • kalcijum • natrijum • polinezasićene masne kiseline (pufa) • proteini • selen • cink

KAKO RIBLJE MESO UTIČE NA NAŠE ZDRAVLJE?


Dokazano je da riblje meso kao sastojci redovne ishrane smanjuju verovatnoću za nastanak infarkta, smrtnost od infarkta, štite kosti, sprečavaju nastanak raka i usporavaju proces starenja.
Navodimo protiv kojih bolesti i tegoba riblje meso deluje kao lek: • akne • anemija • anksioznost • bolesti krvnih sudova • bolesti srca • gojaznost • gubitak pamćenja • depresija • impotencija • imunodeficijencija • neke vrste raka • neplodnost • nesanica • ostoroporoza • povišen krvni pritisak • predmenstrualni sindrom • problemi sa kožom • problemi u menopauzi • problemi u trudnoći • sindrom hroničnog umora • smanjuje nivo triglicerida u krvi • snižava nivo lipida • stres • usporava proces starenja • hipertiroza Zaključak 
Iz navedenog se vidi da ribu treba češće uvrstiti u jelovnik, između ostalog i zbog toga što organizam ne može da sintetiše polinezasićene masne kiseline, već ih u organizam treba uneti kroz hranu.

PRAKTIČNE DOBROBITI KONZERVIRANE TUNJEVINE

Pored svih oblika u kojima se tuna može naći, konzervirana tuna je njen najpoznatiji i najviše dostupan oblik. Tunjevina u konzervi je praktična za upotrebu, a ukoliko vam je draža od sveže, ne morate se brinuti, pošto ista količina konzervirane tunjevine ima samo 60 kalorija više nego svježa. Osobe koje moraju izuzetno da paze na kilažu, mogu iscjediti ulje ili kupiti tunjevinu u sopstvenom soku. Tunjevina pakovana u ulju je mnogo masnija, ali ona raspolaže i sa najvećim količinama omega-3 i omega-6 masnim kiselinama. Omega-6 masne kiseline u najvećem postotku dolaze iz ulja. Statistika je pokazala da ljudi pretjerano unose veće količine ovih omega-6 masnih kiselina, a omega-3 nedovoljno, iako su omega-3 značajnije za naš organizam. Zato je možda bolji izbor u vašoj ishrani češće ubaciti tunjevinu u sopstvenom soku ili tunjevinu sa povrćem.

OMAGA TRI MASNE KISELINE I NJENE DOBROBITI ZA ZDRAVLJE

Omega-3 masne kiseline DHA i EPA nalaze se u masnim ribama, poput tunjevine. Ishrana bogata tim vriednim supstancijama deluje povoljno na zdravlje srca i krvnih sudova, a ujedno obezbedjuje pravilan razvoj mozga i vida kod odojčadi i dece.
Posledna 3 meseca trudnoće i prvih nekoliko godina života ključne su za pravilan razvoj mozga. Kada novorođenče dođe na svet, njegova telesna masa čini samo 5 % telesne mase odraslih, ali zato veličina mozga čini 70 % veličine odraslog mozga. Preostali rast mozga odvija se tokom prve godine života do predškolskog uzrasta, tako da je rast mozga većim delom završen do pete ili šeste godine života. U tom delikatnom periodu za rast mozga i razvoj mentalnih sposobnosti od posebne je važnosti dovoljan unos specifičnih nutrinata. Pod nutritima, „prijateljima“ mozga smatraju se: omega - 3 masne kiseline naročito dokozaheksaenska kiselina (DHA), pa omega – 6 arahidonska kiselina (AA). koji se nalaze u ribi.

VAŽNOST ZA RAST I FUNKCIONALNI RAZVOJ PLODA

Rezultati studija ukazuju da čak i male razlike u koncentraciji DHA, Da vas podsetim dokzsaheksaenske kiseline ili skraceno DHA se nalaze u ribi, u mozgu, daju razlike koje se mogu uočiti kod dojene novorođenčadi i novorođenčadi koje se hrane infant formulama bez dodatka DHA, mogu dati rezultate u razlikama u psihološkim sposobnostima. Budući da je DHA važna za rast i funkcionalni razvoj mozga ploda i odojčadi, tokom trudnoće i laktacije valja obratiti posebnu pažnju na adekvatan unos omega-3 masnih kiselina. Dojenjem se obezbedjuje unos arahidonske (AA) i dokozaheksaenske (DHA) masne kiseline kod odojčadi. Razlike DHA u majčinom mleku značajno variraju u zavisnosti o načinu prehrane majke. Pokazalo je da se razlike AA i DHA ne menjaju ako majka unosi više esencijalnih masnih kiselina, pre svega AA i DHA. Stoga je izvesno da doilje trebaju ishranom obezbediti izvore DHA, prvenstveno masnu plavu ribu. Dokazano je da nakon što doilja konzumira masnu plavu ribu, razlika DHA u majčinu mleku značajno poraste nakon 6 sati, a dostigne maksimalnu razliku nakon 24 sata.

ODOJČAD I OMEGA 3 MASNE KISELINE

Odojčad stara 9 meseci koja je već od prvih nedelja života dobijaju hranu obogaćenu omega-3 masnim kiselinama sa većom lakoćom i tačnošću (51%) rešavaju problemske zadatke nego odojčad koja su jela neobogaćene formule (svega 29% uspešnosti na zadatcima). Osim razvoja psiholoških sposobnosti, konzumiranje tih polinezasićenih masnih kiselina u najranijem životnom dobu obezbedjuju i bolji razvoj vida. Lakoća i tačnost rešavanja problemskih zadataka pozitivno koreliše sa kasnijom inteligencijom i vokabularom pa su optimalna ishrana i pravovremena suplementacija važne već od najmanjih nogu. Lako je prva asocijacija na omega-3 masne kiseline očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova, sve je više naučnih dokaza koji govore u prilog pozitivnom učinku omega-3 masnih kiselina na misaone sposobnosti. Posebno su zanimljiva istraživanja koja govore o povoljnom učinku omega-3 masnih kiselina na razvoj mozga kod odojčadi i dece. 
Studija sprovedena na više od 200 odojčadi ukazala je na važnost dodavanja višestruko nezasićenih masnih kiselina u dečju hranu. Dodavanje svega 0.36% DHA (dokzsaheksaenske kiseline) i 0.72% ARA (arahidonske kiseline), koji se nalaze u ribi , značajno poboljšava psihološki razvoj novorođenčadi i odojčadi.

TUNJEVINA I POTREBA ZA ENERGIJOM KOD DOJILJA

Potrebe za energijom kod dojilja su nešto veće nego za vreme trudnoće. Mlečne žlezde dnevno proizvode od 600 ml do 850 ml mleka. Vrednost energije u ljudskom mleku iznosi 67 kcal/100 ml, što znači da majka u prvih šest meseci dojenja mora da poveća svoj osnovni unos energije u proseku za 500 do 600 kcal dnevno. Dovoljan unos energije i hranljivih materija obezbeđuje nesmetano stvaranje i izlučivanje mleka, a istovremeno brine o zdravlju majke. Ukoliko je unos energije, belančevina, vitamina i minerala u velikoj meri mali, organizam crpi potrebe iz majčinih zaliha što može štetiti njenom zdravlju. Potrebe za belančevinama i kalcijumom takođe su veće nego u vreme trudnoće. Zbog toga se u svakodnevnoj ishrani dojilje preporučuje dodatna šolja mleka ili odgovarajuća količina drugih mlečnih proizvoda (30 g sira, 100 g sira od kiselog mleka, 180 g jogurta, 50 g kiselog mleka ili 150 g sladoleda) koji obezbeđuju povećane potrebe za kalcijumom i zajedno sa redovnim konzumiranjem masne morske ribe (tunjevina, losos, skuša), krtine ili jaja, potrebe za kvalitetnim belančevinama. Konzumiranjem morske ribe majke će za vreme dojenja takođe pokriti dodatne potrebe za jodom.
Potrebe za mastima: za vreme dojenja kvalitetan sastav masti važniji je od količine masti (30 do 50 % energetskih potreba). U ishrani se preporučuje ista količina zasićenih masti (krtina, manje masno mleko i mlečni proizvodi), jedanput nezasićenih masti (maslinovo, suncokretovo, kukuruzno ulje i ulje repice) i više puta nezasićenih masti, prvenstveno omega 3 (masna morska riba) i omega 6

RIBA JE NAJBOLJA NUTRITIVNO BALANSIRANA NAMIRNICA

Riba je najbolje nutritivno balansirana namirnica, lakše se vari od mesa, a prepuna je vitaminima i mineralima. Osim toga, sadrži omega 3 masne kiseline, a ima manje masti i holesterola, posebno u odnosu na crveno meso. Omega 3 masne kiseline moraju da se unose kroz hranu jer ljudski organizam nije u stanju da ih stvara, a neophodne su za razvoj mozga. Istraživanja su pokazala da uvođenje ribe u ishranu bebe do 9. meseca smanjuje rizik od pojave ekcema i drugih problema sa kožom. Ribu za bebu možete u početku kuvati, a kasnije (od osmog meseca) je pecite u rerni ili spremajte na roštilju. Pri pripremi je dozvoljeno da dodajete maslinovo ulje i biljne začine. Ukoliko je kuvate, vreme potrebno da bude gotova je deset minuta. Proverite da li je gotova tako što ćete je ubosti viljuškom. Ako se lako odvaja od viljuške, znači da je gotova. Pri pečenju, potrebno je deset minuta sa jedne strane za parčiće debljine dva i po centimetra. Dok je pri prženju vreme pripreme pet minuta po svakoj strani. Većina studija ističe važnost DHA, koji se nalaze samo u ribi, za razvoj mozga fetusa i novorođenčeta. Ističe se i pozitivna veza između dovoljnog unosa esencijalnih masnih kiselina i DHA i mentalnog i psihomotornog razvoja te poboljšane sposobnosti učenja deteta predškolskog uzrasta. S obzirom da se deficit esencijalnih masnih kiselina i DHA povezuje sa nekim poremećajima, poput poremećaja pažnje i hiperaktivnog poremećaja (ADHD) kao i disleksije i dispraksije, smatra se da dovoljan unos tih nutrijenata smanjuje rizik od navedenih poremećaja. Osim toga, deficit DHA može imati za posljedicu slabu oštrinu vida, što je razumljivo kada se uzme u obzir da je DHA ključna za optimalno funkcionalno sazrevanje mrežnice i vidnog korteksa. Da vas podsetim dokzsaheksaenske kiseline ili skraceno DHA se nalaze u ribi.

RIBA I POZITIVNA SVOJSTVA NA KARDIO VASKULARNI SISTEM

Redovno konzumiranje tune ima pozitivan učinak na kardio-vaskularni sistem. Velika količina omega-3 masnih kiselina koje sadrži, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i ugrušaka u arterijama, a i poboljšava rad srca. Osim toga, poboljšava nivo holesterola, a i smanjuje mogućnost moždanog udara. Ove kiseline takođe pomažu u regulaciji kilaže i podstiču lučenje leptina, hormona koji reguliše unos hrane, tjelesnu težinu i metabolizam. Osim toga, omega-3 masne kiseline deluju na kognitivne funkcije. Istraživanje pokazuje da osobe koje unose veću količinu hrane bogate ovim kiselinama imaju manji rizik od pojave Alchajmerove bolesti i starosne demencije. Još jedno ljekovito svojstvo je pozitivno dejstvo na raspoloženje i ublažavanje simtopma depresije. Selen, koji tuna bogato sadrži, pomaže u održavanju zdravlja jetre i sprečavanju raka i srčanih oboljenja. Lekovito dejstvo ribe izvrsno se odražava i na zdravlje očiju.

TRODNEVNA TUNA DIJETA

POSTOJI nekoliko dijeta sa tunjevinom, a od njih je najpoznatija trodnevna tuna dijeta. Ova dijeta je veoma restriktivna jer plan ishrane omogućava unos ispod 1.200 kalorija dnevno pa se sprovodi samo kratkoročno. Dijeta sa tunjevinom se drži tri dana, a zatim četiri dana normalno jedete. Za vreme dijete svakog dana porcija tunjevine je obavezna. Tokom ove dijete dozvoljeno vam je da pijete čaj, crnu kafu i vodu. Promoteri tri dana tuna dijete kažu da možete izgubiti do pet kilograma. Ekstremno nizak kalorijski unos znači da ćete izgubiti malo masti, ali gubitak težine će verovatno doći pre svega zbog izbacivanja tečnosti jer ishrana podrazumeva veoma malo ugljenih hidrata, koji pomažu telu da zadrži tečnosti. Nema dokaza da ova dijeta snižava holesterol i čisti telo.Tokom dijete trebalo bi da se striktno pridržavate režima ishrane i da pijete najmanje 2,5 litra vode svakog dana. Redovno konzumiranje tunjevine ima pozitivan efekat na organizam, jer tunjevina sadrži dosta vitamina D, omega-3 masnoća (do 50 odsto smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, poboljšava funkcije mozga i pomaže u smanjenju težine). Tunjevina je bogata vitaminima i fosforom. Ona sadrži veoma malo masti i gotovo da i nije potrebno začinjavati je osim sa nekoliko kapi limuna.Za dijetu se osim sveže i smrznute tunjevine može koristiti i tunjevina u konzervi. Mera od pola šolje odgovara polovini klasične konzerve težine od 180 do 200 grama.Koristite konzervu sa tunom u komadu, a ne u komadićima i dobro ocedite ulje.

TUNJEVINA – ZNACAJ U ISHRANI

1Tuna je riba otvorenih mora i pripada rodu riba iz porodice Skušovki. Pripadnik je takozvanih „plavih riba“. Ne samo što su izuzetno ukusne zato što su masnije, nego plave ribe su i nutritivno kvalitetnije, jer imaju veći udeo dragocenih omega-3 masnih kiselina, pa samim tim imaju veći uticaj na zdravlje čovjeka. Nutricionisti su odavno utvrdili da ribu treba jesti najmanje tri puta nedjeljno, ali retki su oni koji se drže ovog pravila. Istraživanja pokazuju da potrošnja ribe na našim prostorima iznosi svega, oko 4 kilograma godišnje po stanovniku. Jedna od najčešće konzumiranih riba je tuna ili tunjevina, koja se može naći u svežem, zamrznutom ili konzerviranom obliku.

TUNJEVINA NUTRITIVNA SVOJSTVA

Meso tune je vrlo ukusno i nutritivno kvalitetno, te je zastupljeno u ishrani širom svijeta. Kao namirnica u prehrani tunjevina je visoko cijenjena. Na našim prostorima je vrlo teško doći do svježe tunjevine. Ipak, zahvaljujući tehnologijama pakovanja i distributerima, mogu se nabaviti, fileti i odrezci u konzervisanom obliku.Prvo što se može istaći za nutritivni profil tunjevine, jeste to što obiluje proteinima. Na 100 grama tunjevine ima, oko 24 grama proteina. Pored proteina, tunjevina je vrlo bogata mineralima i vitaminima. Jedan komad pečene tunjevine (sirove težine od oko 120 grama) na dnevnoj bazi unosa, je odličan izvor kompleksa B vitamina, posebno niacina (vitamin B3), kobalamina (vitamin B12) i piridoksina (vitamin B6), a sadrži u tiamin (vitamin B1) te riboflavin (vitamin B2). Odličan je izvor vitamina D, tačnije zadovoljava oko 23% dnevnih potreba vitamina D.
Od minerala, možemo prvo da naznačimo selenijum kojeg je tunjevina odličan izvor, zadovoljava čak nevjerovatnih 223% dnevnog unosa potreba ovog minerala.

TUNJEVINA I LEKOVIT ASVOJSTVA SELENA

Vezano za selenijum, najnovija istraživanja su otkrila da tuna sadrži neobičnu vezu ovog minerala nazvanog selenonin. Ovaj oblik minerala selenijuma ima važnu ulogu u zdravlju ribe, služeći kao antioksidant i štiteći riblje krvne ćelije od slobodnih radikala. Interesantno, selenonin je u mogućnosti da se vezuje sa jedinjenima žive u ribljem organizmu i na taj način djeluje protektivno na rizike nivoa žive u njihovim organizmima. Na 120 grama pečene tunjevine može biti od 2-3 miligrama selenonina, što je vjerovatno da ćemo putem ishrane i mi unijeti ovog zaštitnog antioksidanta . Drugi izvori minerala iz tune su fosfor, koji zadovoljava oko 55% dnevnih potreba, zatim kalijuma (17% dnevnog unosa) i magnezijuma (12% dnevnog unosa). Tuna je odličan izvor omega-3 masnih kiselina. Jedna konzerva tune može da vam obezbjedi od 7-28 miligrama omega-3 masnih kiselina.

ŠTA SVE SADRŽI RIBLJE MESO

Kada se pogledaju reklamne kampanje velikih (i malih) savremenih farmaceutskih kuća, vidi se da svi preporučuju tablete ili kapsule sa omega-3 masnim kiselinama. Iako su savremeni lekovi i preparati bogati potrebnim vitaminima i mineralima, ipak je najzdravije uneti ih u organizam kroz prirodnu i zdravu (normalnu) hranu. Zato je potrebno jesti ribu nekoliko puta nedeljno kako bismo u telo uneli dosta hranljivih i lekovitih sastojaka.
Šta sve riblje meso sadrži? 
Ono što ribu kao hranu čini posebnom jeste činjenica da ona sadrži malo kalorija a dosta korisnih sastojaka potrebnih organizmu.
Navodimo neke od važnih sastojaka koji se nalaze u ribljem mesu: • bakar • belančevine • vitamini B kompleksa • gvožđe • jod • kalijum • kalcijum • natrijum • polinezasićene masne kiseline (pufa) • proteini • selen • cink

KAKO RIBLJE MESO UTIČE NA NAŠE ZDRAVLJE?


Dokazano je da riblje meso kao sastojci redovne ishrane smanjuju verovatnoću za nastanak infarkta, smrtnost od infarkta, štite kosti, sprečavaju nastanak raka i usporavaju proces starenja.
Navodimo protiv kojih bolesti i tegoba riblje meso deluje kao lek: • akne • anemija • anksioznost • bolesti krvnih sudova • bolesti srca • gojaznost • gubitak pamćenja • depresija • impotencija • imunodeficijencija • neke vrste raka • neplodnost • nesanica • ostoroporoza • povišen krvni pritisak • predmenstrualni sindrom • problemi sa kožom • problemi u menopauzi • problemi u trudnoći • sindrom hroničnog umora • smanjuje nivo triglicerida u krvi • snižava nivo lipida • stres • usporava proces starenja • hipertiroza Zaključak 
Iz navedenog se vidi da ribu treba češće uvrstiti u jelovnik, između ostalog i zbog toga što organizam ne može da sintetiše polinezasićene masne kiseline, već ih u organizam treba uneti kroz hranu.

PRAKTIČNE DOBROBITI KONZERVIRANE TUNJEVINE

Pored svih oblika u kojima se tuna može naći, konzervirana tuna je njen najpoznatiji i najviše dostupan oblik. Tunjevina u konzervi je praktična za upotrebu, a ukoliko vam je draža od sveže, ne morate se brinuti, pošto ista količina konzervirane tunjevine ima samo 60 kalorija više nego svježa. Osobe koje moraju izuzetno da paze na kilažu, mogu iscjediti ulje ili kupiti tunjevinu u sopstvenom soku. Tunjevina pakovana u ulju je mnogo masnija, ali ona raspolaže i sa najvećim količinama omega-3 i omega-6 masnim kiselinama. Omega-6 masne kiseline u najvećem postotku dolaze iz ulja. Statistika je pokazala da ljudi pretjerano unose veće količine ovih omega-6 masnih kiselina, a omega-3 nedovoljno, iako su omega-3 značajnije za naš organizam. Zato je možda bolji izbor u vašoj ishrani češće ubaciti tunjevinu u sopstvenom soku ili tunjevinu sa povrćem.

OMAGA TRI MASNE KISELINE I NJENE DOBROBITI ZA ZDRAVLJE

Omega-3 masne kiseline DHA i EPA nalaze se u masnim ribama, poput tunjevine. Ishrana bogata tim vriednim supstancijama deluje povoljno na zdravlje srca i krvnih sudova, a ujedno obezbedjuje pravilan razvoj mozga i vida kod odojčadi i dece.
Posledna 3 meseca trudnoće i prvih nekoliko godina života ključne su za pravilan razvoj mozga. Kada novorođenče dođe na svet, njegova telesna masa čini samo 5 % telesne mase odraslih, ali zato veličina mozga čini 70 % veličine odraslog mozga. Preostali rast mozga odvija se tokom prve godine života do predškolskog uzrasta, tako da je rast mozga većim delom završen do pete ili šeste godine života. U tom delikatnom periodu za rast mozga i razvoj mentalnih sposobnosti od posebne je važnosti dovoljan unos specifičnih nutrinata. Pod nutritima, „prijateljima“ mozga smatraju se: omega - 3 masne kiseline naročito dokozaheksaenska kiselina (DHA), pa omega – 6 arahidonska kiselina (AA). koji se nalaze u ribi.

VAŽNOST ZA RAST I FUNKCIONALNI RAZVOJ PLODA

Rezultati studija ukazuju da čak i male razlike u koncentraciji DHA, Da vas podsetim dokzsaheksaenske kiseline ili skraceno DHA se nalaze u ribi, u mozgu, daju razlike koje se mogu uočiti kod dojene novorođenčadi i novorođenčadi koje se hrane infant formulama bez dodatka DHA, mogu dati rezultate u razlikama u psihološkim sposobnostima. Budući da je DHA važna za rast i funkcionalni razvoj mozga ploda i odojčadi, tokom trudnoće i laktacije valja obratiti posebnu pažnju na adekvatan unos omega-3 masnih kiselina. Dojenjem se obezbedjuje unos arahidonske (AA) i dokozaheksaenske (DHA) masne kiseline kod odojčadi. Razlike DHA u majčinom mleku značajno variraju u zavisnosti o načinu prehrane majke. Pokazalo je da se razlike AA i DHA ne menjaju ako majka unosi više esencijalnih masnih kiselina, pre svega AA i DHA. Stoga je izvesno da doilje trebaju ishranom obezbediti izvore DHA, prvenstveno masnu plavu ribu. Dokazano je da nakon što doilja konzumira masnu plavu ribu, razlika DHA u majčinu mleku značajno poraste nakon 6 sati, a dostigne maksimalnu razliku nakon 24 sata.

ODOJČAD I OMEGA 3 MASNE KISELINE

Odojčad stara 9 meseci koja je već od prvih nedelja života dobijaju hranu obogaćenu omega-3 masnim kiselinama sa većom lakoćom i tačnošću (51%) rešavaju problemske zadatke nego odojčad koja su jela neobogaćene formule (svega 29% uspešnosti na zadatcima). Osim razvoja psiholoških sposobnosti, konzumiranje tih polinezasićenih masnih kiselina u najranijem životnom dobu obezbedjuju i bolji razvoj vida. Lakoća i tačnost rešavanja problemskih zadataka pozitivno koreliše sa kasnijom inteligencijom i vokabularom pa su optimalna ishrana i pravovremena suplementacija važne već od najmanjih nogu. Lako je prva asocijacija na omega-3 masne kiseline očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova, sve je više naučnih dokaza koji govore u prilog pozitivnom učinku omega-3 masnih kiselina na misaone sposobnosti. Posebno su zanimljiva istraživanja koja govore o povoljnom učinku omega-3 masnih kiselina na razvoj mozga kod odojčadi i dece. 
Studija sprovedena na više od 200 odojčadi ukazala je na važnost dodavanja višestruko nezasićenih masnih kiselina u dečju hranu. Dodavanje svega 0.36% DHA (dokzsaheksaenske kiseline) i 0.72% ARA (arahidonske kiseline), koji se nalaze u ribi , značajno poboljšava psihološki razvoj novorođenčadi i odojčadi.

TUNJEVINA I POTREBA ZA ENERGIJOM KOD DOJILJA

Potrebe za energijom kod dojilja su nešto veće nego za vreme trudnoće. Mlečne žlezde dnevno proizvode od 600 ml do 850 ml mleka. Vrednost energije u ljudskom mleku iznosi 67 kcal/100 ml, što znači da majka u prvih šest meseci dojenja mora da poveća svoj osnovni unos energije u proseku za 500 do 600 kcal dnevno. Dovoljan unos energije i hranljivih materija obezbeđuje nesmetano stvaranje i izlučivanje mleka, a istovremeno brine o zdravlju majke. Ukoliko je unos energije, belančevina, vitamina i minerala u velikoj meri mali, organizam crpi potrebe iz majčinih zaliha što može štetiti njenom zdravlju. Potrebe za belančevinama i kalcijumom takođe su veće nego u vreme trudnoće. Zbog toga se u svakodnevnoj ishrani dojilje preporučuje dodatna šolja mleka ili odgovarajuća količina drugih mlečnih proizvoda (30 g sira, 100 g sira od kiselog mleka, 180 g jogurta, 50 g kiselog mleka ili 150 g sladoleda) koji obezbeđuju povećane potrebe za kalcijumom i zajedno sa redovnim konzumiranjem masne morske ribe (tunjevina, losos, skuša), krtine ili jaja, potrebe za kvalitetnim belančevinama. Konzumiranjem morske ribe majke će za vreme dojenja takođe pokriti dodatne potrebe za jodom.
Potrebe za mastima: za vreme dojenja kvalitetan sastav masti važniji je od količine masti (30 do 50 % energetskih potreba). U ishrani se preporučuje ista količina zasićenih masti (krtina, manje masno mleko i mlečni proizvodi), jedanput nezasićenih masti (maslinovo, suncokretovo, kukuruzno ulje i ulje repice) i više puta nezasićenih masti, prvenstveno omega 3 (masna morska riba) i omega 6

RIBA JE NAJBOLJA NUTRITIVNO BALANSIRANA NAMIRNICA

Riba je najbolje nutritivno balansirana namirnica, lakše se vari od mesa, a prepuna je vitaminima i mineralima. Osim toga, sadrži omega 3 masne kiseline, a ima manje masti i holesterola, posebno u odnosu na crveno meso. Omega 3 masne kiseline moraju da se unose kroz hranu jer ljudski organizam nije u stanju da ih stvara, a neophodne su za razvoj mozga. Istraživanja su pokazala da uvođenje ribe u ishranu bebe do 9. meseca smanjuje rizik od pojave ekcema i drugih problema sa kožom. Ribu za bebu možete u početku kuvati, a kasnije (od osmog meseca) je pecite u rerni ili spremajte na roštilju. Pri pripremi je dozvoljeno da dodajete maslinovo ulje i biljne začine. Ukoliko je kuvate, vreme potrebno da bude gotova je deset minuta. Proverite da li je gotova tako što ćete je ubosti viljuškom. Ako se lako odvaja od viljuške, znači da je gotova. Pri pečenju, potrebno je deset minuta sa jedne strane za parčiće debljine dva i po centimetra. Dok je pri prženju vreme pripreme pet minuta po svakoj strani. Većina studija ističe važnost DHA, koji se nalaze samo u ribi, za razvoj mozga fetusa i novorođenčeta. Ističe se i pozitivna veza između dovoljnog unosa esencijalnih masnih kiselina i DHA i mentalnog i psihomotornog razvoja te poboljšane sposobnosti učenja deteta predškolskog uzrasta. S obzirom da se deficit esencijalnih masnih kiselina i DHA povezuje sa nekim poremećajima, poput poremećaja pažnje i hiperaktivnog poremećaja (ADHD) kao i disleksije i dispraksije, smatra se da dovoljan unos tih nutrijenata smanjuje rizik od navedenih poremećaja. Osim toga, deficit DHA može imati za posljedicu slabu oštrinu vida, što je razumljivo kada se uzme u obzir da je DHA ključna za optimalno funkcionalno sazrevanje mrežnice i vidnog korteksa. Da vas podsetim dokzsaheksaenske kiseline ili skraceno DHA se nalaze u ribi.

RIBA I POZITIVNA SVOJSTVA NA KARDIO VASKULARNI SISTEM

Redovno konzumiranje tune ima pozitivan učinak na kardio-vaskularni sistem. Velika količina omega-3 masnih kiselina koje sadrži, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i ugrušaka u arterijama, a i poboljšava rad srca. Osim toga, poboljšava nivo holesterola, a i smanjuje mogućnost moždanog udara. Ove kiseline takođe pomažu u regulaciji kilaže i podstiču lučenje leptina, hormona koji reguliše unos hrane, tjelesnu težinu i metabolizam. Osim toga, omega-3 masne kiseline deluju na kognitivne funkcije. Istraživanje pokazuje da osobe koje unose veću količinu hrane bogate ovim kiselinama imaju manji rizik od pojave Alchajmerove bolesti i starosne demencije. Još jedno ljekovito svojstvo je pozitivno dejstvo na raspoloženje i ublažavanje simtopma depresije. Selen, koji tuna bogato sadrži, pomaže u održavanju zdravlja jetre i sprečavanju raka i srčanih oboljenja. Lekovito dejstvo ribe izvrsno se odražava i na zdravlje očiju.

TRODNEVNA TUNA DIJETA

POSTOJI nekoliko dijeta sa tunjevinom, a od njih je najpoznatija trodnevna tuna dijeta. Ova dijeta je veoma restriktivna jer plan ishrane omogućava unos ispod 1.200 kalorija dnevno pa se sprovodi samo kratkoročno. Dijeta sa tunjevinom se drži tri dana, a zatim četiri dana normalno jedete. Za vreme dijete svakog dana porcija tunjevine je obavezna. Tokom ove dijete dozvoljeno vam je da pijete čaj, crnu kafu i vodu. Promoteri tri dana tuna dijete kažu da možete izgubiti do pet kilograma. Ekstremno nizak kalorijski unos znači da ćete izgubiti malo masti, ali gubitak težine će verovatno doći pre svega zbog izbacivanja tečnosti jer ishrana podrazumeva veoma malo ugljenih hidrata, koji pomažu telu da zadrži tečnosti. Nema dokaza da ova dijeta snižava holesterol i čisti telo.Tokom dijete trebalo bi da se striktno pridržavate režima ishrane i da pijete najmanje 2,5 litra vode svakog dana. Redovno konzumiranje tunjevine ima pozitivan efekat na organizam, jer tunjevina sadrži dosta vitamina D, omega-3 masnoća (do 50 odsto smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, poboljšava funkcije mozga i pomaže u smanjenju težine). Tunjevina je bogata vitaminima i fosforom. Ona sadrži veoma malo masti i gotovo da i nije potrebno začinjavati je osim sa nekoliko kapi limuna.Za dijetu se osim sveže i smrznute tunjevine može koristiti i tunjevina u konzervi. Mera od pola šolje odgovara polovini klasične konzerve težine od 180 do 200 grama.Koristite konzervu sa tunom u komadu, a ne u komadićima i dobro ocedite ulje.

TUNA JE DOBRA ZA POTENCIJU

Za dobro zdravlje muškaraca i potenciju potrebno je samo malo truda. 
Potrudite se da u ishrani imate sledeće namirnice: The American Heart Association preporučuje ribu, osobito masnu ribu, barem dva puta nedeljno. Masna riba je neverovatno hranjiva, poput tunjevine. Sadrže mnogo belančevina, malo zasićenih masnoća, a bogate su kalcijumom i za srce zdravim omega 3 masnim kiselinama. 
Omega 3 masne kiseline pronađene u ribama imaju efekat na čišćenje kardiovaskularnog sistema. One smanjuju viskoznost krvi i zgrušavanje, snižavaju nivo lipida i krvni pritisak. Omega 3 masne kiseline mogu smanjiti rizik od moždanog i srčanog udara, a takođe pomažu u lečenju tkiva oštećenog slabom cirkulacijom. 
Omega 3 masne kiseline smanjuju telesne upale koje doprinose mnogim bolestima, a istraživanja sugerišu da mogu igrati ulogu u sprečavanju Parkinsonove i Alzheimerove bolesti. Masne ribe imaju najviše zdravih omega-3 masnoća, iako su sve navedene vrste riba dobri izvori. Tuna je bogat izvor minerala kao što su selen, magnezijum, kalijum i B vitamin, uključujući niacin, B1 i B6. Ona je takođe odličan izvor aminokiseline triptofan, koja pomaže regulisanju apetita, poboljšava san i raspoloženjeMasne ribe su najbogatiji izvor prirodnog vitamina D. Muškarci uvek tragaju za novim načinima da produže intimne susrete, bilo da je to samo zbog želje da usreće  partnerku, ili da reše realne probleme. Iako svaki muškarac priželjkuje snažan libido, nažalost ne bude uvek tako zbog faktora poput uzimanja pojedinih lekova i starenja. Kako biste pospešili proizvodnju testosterona, neophodno je da u vaš nedeljni jelovnik unesete, pre svega tunjevinu jer razbija materije koje loše utiču na libido i podiže nivo testosterona i do 90%.

TUNJEVINA SVAKODNEVNA U ISHRANI BODIBILDERA

Možda je tunjevina malo zapostavljena u našoj ishrani, ali bodibilderi širom svete oduševljeni su ovom izvrsnom, nemasnom ribom koja je tako postala njihova gotovo svakodnevna ishrana i to ne bez razloga. Evo zašto; u 100 g tunjevine ima skoro 30 g proteina, najviše 1g ugljenih hidrata i isto toliko ili manje masti, ukupno samo 120 kalorija. Za poredenje npr. 8 belanaca jaja ima istu kolicinu proteina, ali i 160 kalorija.
Tunjevinu iz konzerve eventualno možete dobro ocediti i ostaviti da se ulje upije na papirnoj salveti i time smanjiti masti za otprilike 70-80 %. Možete je tada koristiti u dopuni ishrani kada radite trening za masu jer je ulje obicno od masline i sadrži vazne esencijalne masne kiseline u kojima se otapaju neki vitamini i koje manje debljaju od ostalih biljnih ulja ili masti životinjskog porekla.
Tunjevinu u vodi možete uzeti i dva puta dnevno kao deo kompletnog obroka ili kao medu obrok.

TUNJEVINA I REUMATOIDNI ARTRITIS

Reumatoidni artritis je hronično upalno oboljenje koje izaziva bol, oticanje, oštećenje i deformisanje zglobova. Ova bolest traje dugo jer je medicina u stanju da samo ublaži simptome, ali ne i da izleči tegobe. Poznavaoci prirodne medicine tvrde da kada je u pitanju reumatoidni artritis ono što jedete umnogome utiče na tok vaše bolesti. Ovim osobama prvenstveno se ne preporučuje kukuruz, meso (posebno mesne prerađevine) povrće iz porodice pomoćnica (na prvom mestu paradajz, a onda i krompir i paprika). Prevreli sirevi i punomasno mleko takođe mogu da pogoršaju situaciju. Ako imate reumatoidni artritis, trebalo bi da jedete dosta morske ribe iz hladnih voda : skuša, losos, haring, , tuna posebno u komabinaciji sa belim lukom i ruzmarinom.

SMANJITE RIZIK OD STAROSNE MOLEKULARNE DEGENERACIJE

Početkom 2011. godine, u Americi su objavljeni rezultati jedne studije koji pokazuju da omega-3 masne kiseline mogu smanjiti rizik od nastanka starosne makularne degeneracije.Ako jedete masnu ribu jednom ili više puta nedeljno, možete smanjiti rizik od razvoja starosne makularne degeneracije. Makularna degeneracija je inače vodeći uzrok gubitka vida kod ljudi starijih od 60 godina.
Oko 9 miliona Amerikanaca starijih od 40 godina pokazuje znake starosne makularne degeneracije (MD), a 7,3 miliona ljudi ima rani oblik ove bolesti.
MD napada deo oka koji omogućava da se oči fokusiraju na detalje (makule). Bolest uništava oštrinu centralnog vida, pomoću kojeg se predmeti vide jasno, koji omogućava čitanje ili vožnju automobila.
Kod nekih ljudi bolest napreduje polako, a kod drugih je napredovanje bolesti brže, tako da može dovesti do gubitka vida na oba oka.
Žene koje su konsumirale dosta dokosaheksenske kiseline (DHA), omega-3 masne kiseline, koje ima u ribi, imale su 38% manje šanse za razvoj MD nego žene koje su konsumirale manje DHA. Slični rezultati videli su se i u pogledu potrošnje eikosapentenske kiseline (EPA), još jedne omega-3 masne kiseline pronađene u ribljem mesu.Žene koje su jele jednu ili više porcija masne ribe nedeljno, uglavnom tunjevinu ili tamno meso ribe, imale su 42% manju verovatnoću za dijagnozu MD u poređenju sa ženama koje su jele ribu manje od jednom mesečno. Mi sada znamo da je rizik za nastanka starosne makularne degeneracije veći ako ne jedete dovoljno ribljeg mesa, koje je izvor omega-3 masnih kiselina.

MASNE RIBE I I SMANJENJE KRVNOG PRITISKA

Veliki broj istraživanja bavi se uticajem hrane na srce i rizik od srčanih bolesti kao što su visok krvni pritisak i srčani udar. Novo istraživanje bavilo se uticajem masne ribe. Ove ribe smatraju se masnim ribama kada su smrznute, konzervirane ili sveže. Postojeći dokazi kažu da masna riba može smanjiti rizik od srčanih bolesti, jer predstavlja dobar izvor omega-3 masnih kiselina. Preporučuje se da se riba jede barem dva puta nedeljno, uključujući jednu porciju (140 grama) masne ribe.
Da li ove smernice imaju ikakve koristi prilikom smanjenja rizika od moždanog udara? 
Istraživači su pregledali rezultate 38 kvalitetnih istraživanja u kojima je učestvovalo 794.000 ljudi od kojih su neki imali problema sa srcem. Istraživanja su imala cilj da utvrde koliko ljudi unose masnu ribu i omega-3 kiseline kroz svoju ishranu. U svakom istraživanju je pažnja posvećena tome da li su ljudi imali manje ili veće šanse za moždani udar. Zatim su objedinjeni rezultati svih studija kako bi se utvrdilo koliki je uticaj masne ribe, i prirodnog nivoa omega-3 kiselina u krvi na rizik od moždanog udara. 
Šta kaže novo istraživanje? 
Zabeleženo je oko 35.000 slučajeva moždanog udara, što otprilike znači da je 4 na svakih 100 osoba imalo moždani udar. Jedina veza između masnih kiselina i moždanog udara koja je bila dovoljno jaka da se ne odbaci kao slučajna, jeste jedenje masne ribe.
Objedinjeni rezultati pokazuju da postoji blagi pad u riziku od moždanog udara kod osoba koje jedu masnu ribu barem dvaput nedeljno. Za svake dve porcije, rizik je smanjen za 4% u poređenju sa osobama koje jedu manje od dve porcije nedeljno. Ovo istraživanje potvrđuje prethodne dostupne savete da unos masne ribe putem ishrane u količini od barem dve porcije nedeljno pomaže održavanju zdravog srca. Istraživanje takođe pokazuje da se unosom masne ribe kroz zdravu uravnoteženu ishranu može smanjiti rizik od moždanog udara. Sa takvim navikama u ishrani nema potrebe da uzimate suplemente, jer je ovo istraživanje pokazalo da od njih nema dodatne koristi.Postojeći dokazi kažu da masna riba može smanjiti rizik od srčanih bolesti, jer predstavlja dobar izvor omega-3 masnih kiselina .

TUNJEVINA I SMANJENJE RIZIKA OD MOŽDANOG UDARA

Stariji ljudi koji jedu ribu (riblje meso) bar jednom nedeljno imaju manje šanse za moždani udar i manje zdravstvene probleme sa moždanim ćelijama u odnosu na osobe koje ne jedu riblje meso. U jednoj novoj studiji, snimanjem pomoću skenera pokazano je da osobe koje redovno jedu ribu, imaju manju verovatnoću da će im odumreti moždane ćelije u oblasti mozga odgovornoj za kratkoročno pamćenje (na primer, pamćenje telefonskog broja koji je osoba upravo čula).
Osobe koje su jele ribu barem jednom nedeljno, nisu imale oštećenje moždanih ćelija. Ove osobe su imale mnogo manje šanse da dobiju Alchajmerovu bolest ili lako mentalno oštećenje, kaže Cyrus Raji, profesor sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu.
Nekoliko studija pokazalo je da ishrana bogata pojedinim ribama smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti. Smatralo se da je to zbog omega-3 masne kiseline u ribi.Nova studija je dala prve rezultate koji ukazuju na direktnu vezu između ribe u ishrani, strukture mozga i rizika od Alchajmerove bolesti.
„Više ribe, bolji mozak, manje Alchajmerove bolesti“, kaže profesor Cyrus Raji.
On je predstavio nalaze na godišnjem sastanku radiologa Severne Amerike. 
 Ljudi sa lakim mentalnim oštećenjem mozga gube postepeno memoriju više nego što se očekuje od normalnog procesa starenja, ali u manjoj meri nego kod Alchajmerove bolesti.
Studija je obuhvatila 260 ljudi, prosečne starosti od 71 godine, bez problema sa memorijom, u periodu 1989-1990. godine. Svi oni su popunjavali upitnik o hrani koju su jeli i o tome koliko ribe su jeli nedeljno i kako je pripremana. Ukupno su 163 osobe jele ribu jednom do četiri puta nedeljno.
Ispitanicima je skeniran mozak na početku istraživanja i u proseku od oko sedam godina kasnije.
Istraživači su otkrili da kod osoba koje ne jedu ribu ćelije mozga odumiru i u 47% slučajeva razvijena je Alchajmerova bolest ili blago oštećenje mozga u narednih pet godina.
S druge strane, kod osoba koje su jele ribu bar jednom nedeljno, moždane ćelije su bile sačuvane, a samo kod 3% je bila razvijena Alchajmerova bolest ili neko blago oštećenje mozga. Istraživači su pokušali da uzmu u obzir i druge faktore rizika od gubitka memorije koji bi mogli uticati na rezultate, uključujući starost, pol, obrazovanje, gojaznost i fizičke aktivnosti. Ipak, ostale su veze između ishrane ribom, oštećenja mozga i demencije. Moguće je da i drugi način života i drugi faktori kao jedenje manje mesa, doprinose vezi između ishrane ribom i zdravlja mozga.
Doktor Vilijam Tis iz Udruženja za Alchajmerovu bolest, kaže da rezultati podržavaju preporuke da treba jesti hranu bogatu ribljim mesom koje sadrži korisne omega-3 masne kiseline.

TUNJEVINA SMANJUJE RIZIK OD SRČANIH OBOLJENJA

Redovno konzumiranje tune ima pozitivan učinak na kardio-vaskularni sistem. Velika količina omega-3 masnih kiselina koje sadrži, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i ugrušaka u arterijama, a i poboljšava rad srca. Osim toga, poboljšava nivo holesterola, a i smanjuje mogućnost moždanog udara. Ove kiseline takođe pomažu u regulaciji kilaže i podstiču lučenje leptina, hormona koji reguliše unos hrane, tjelesnu težinu i metabolizam. Osim toga, omega-3 masne kiseline deluju na kognitivne funkcije. Istraživanje pokazuje da osobe koje unose veću količinu hrane bogate ovim kiselinama imaju manji rizik od pojave Alchajmerove bolesti i starosne demencije. Još jedno ljekovito svojstvo je pozitivno dejstvo na raspoloženje i ublažavanje simtopma depresije. Selen, koji tuna bogato sadrži, pomaže u održavanju zdravlja jetre i sprečavanju raka i srčanih oboljenja. Lekovito dejstvo ribe izvrsno se odražava i na zdravlje očiju.

TUNJEVINA I DEPRESIJA

Depresija je sasvim uobičajena u savremenom životu. Procenjuje se da samo u Velikoj Britaniji depresija utiče na 10% ljudi u nekom trenutku u njihovog života. Depresija se obično leči antidepresivima ili psihoterapijom, ili se koriste oba tretmana istovremeno. Lečenje može biti prilično dugo, teško i neizvesno, tako da postoji veliko interesovanje za pronalaženje načina za zaustavljanje depresije pre nego što ona uzme maha.Rezultati nekih studija ukazivali su na to da zdrava ishrana može igrati ulogu u smanjenju rizika od razvijanja depresije. Nedavna stručna analiza pokazala je da je ishrana sa puno ribe povezana sa smanjenim rizikom od depresije

SPORT I TUNJEVINA

Tunjevina pomaže da mišići budu čvršći. Količina od 100 grama crvene ribe sadrži 22 grama belančevina, koje imaju mnogo aminokiselina neophodnih za razvoj mišića.Za muškarce je tunjevina korisna i za očuvanje prostate. Jedna švedska studija na institutu Karolinska u Štokholmu pokazala je da redovno konzumiranje tunjevine kod muškarca smanjuje rizik od nastajanja raka prostate.
Britanski istraživači su otkrili da se pre svega omladinci iz velikih gradova koji naginju ka agresivnom ponašanju, unošenjem tunjevine osećaju mnogo manje iziritirani, manje se svađaju i raspoloženiji su da pomognu drugima. POSTOJI nekoliko dijeta sa tunjevinom, a od njih je najpoznatija trodnevna tuna dijeta. Ova dijeta je veoma restriktivna jer plan ishrane omogućava unos ispod 1.200 kalorija dnevno pa se sprovodi samo kratkoročno. Dijeta sa tunjevinom se drži tri dana, a zatim četiri dana normalno jedete. Za vreme dijete svakog dana porcija tunjevine je obavezna. Tokom ove dijete dozvoljeno vam je da pijete čaj, crnu kafu i vodu. Promoteri tri dana tuna dijete kažu da možete izgubiti do pet kilograma. Ekstremno nizak kalorijski unos znači da ćete izgubiti malo masti, ali gubitak težine će verovatno doći pre svega zbog izbacivanja tečnosti jer ishrana podrazumeva veoma malo ugljenih hidrata, koji pomažu telu da zadrži tečnosti. Nema dokaza da ova dijeta snižava holesterol i čisti telo.Tokom dijete trebalo bi da se striktno pridržavate režima ishrane i da pijete najmanje 2,5 litra vode svakog dana. Redovno konzumiranje tunjevine ima pozitivan efekat na organizam, jer tunjevina sadrži dosta vitamina D, omega-3 masnoća (do 50 odsto smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, poboljšava funkcije mozga i pomaže u smanjenju težine). Tunjevina je bogata vitaminima i fosforom. Ona sadrži veoma malo masti i gotovo da i nije potrebno začinjavati je osim sa nekoliko kapi limuna.Za dijetu se osim sveže i smrznute tunjevine može koristiti i tunjevina u konzervi. Mera od pola šolje odgovara polovini klasične konzerve težine od 180 do 200 grama.Koristite konzervu sa tunom u komadu, a ne u komadićima i dobro ocedite ulje.

TUNA JE DOBRA ZA POTENCIJU

Za dobro zdravlje muškaraca i potenciju potrebno je samo malo truda. 
Potrudite se da u ishrani imate sledeće namirnice: The American Heart Association preporučuje ribu, osobito masnu ribu, barem dva puta nedeljno. Masna riba je neverovatno hranjiva, poput tunjevine. Sadrže mnogo belančevina, malo zasićenih masnoća, a bogate su kalcijumom i za srce zdravim omega 3 masnim kiselinama. 
Omega 3 masne kiseline pronađene u ribama imaju efekat na čišćenje kardiovaskularnog sistema. One smanjuju viskoznost krvi i zgrušavanje, snižavaju nivo lipida i krvni pritisak. Omega 3 masne kiseline mogu smanjiti rizik od moždanog i srčanog udara, a takođe pomažu u lečenju tkiva oštećenog slabom cirkulacijom. 
Omega 3 masne kiseline smanjuju telesne upale koje doprinose mnogim bolestima, a istraživanja sugerišu da mogu igrati ulogu u sprečavanju Parkinsonove i Alzheimerove bolesti. Masne ribe imaju najviše zdravih omega-3 masnoća, iako su sve navedene vrste riba dobri izvori. Tuna je bogat izvor minerala kao što su selen, magnezijum, kalijum i B vitamin, uključujući niacin, B1 i B6. Ona je takođe odličan izvor aminokiseline triptofan, koja pomaže regulisanju apetita, poboljšava san i raspoloženjeMasne ribe su najbogatiji izvor prirodnog vitamina D. Muškarci uvek tragaju za novim načinima da produže intimne susrete, bilo da je to samo zbog želje da usreće  partnerku, ili da reše realne probleme. Iako svaki muškarac priželjkuje snažan libido, nažalost ne bude uvek tako zbog faktora poput uzimanja pojedinih lekova i starenja. Kako biste pospešili proizvodnju testosterona, neophodno je da u vaš nedeljni jelovnik unesete, pre svega tunjevinu jer razbija materije koje loše utiču na libido i podiže nivo testosterona i do 90%.

TUNJEVINA SVAKODNEVNA U ISHRANI BODIBILDERA

Možda je tunjevina malo zapostavljena u našoj ishrani, ali bodibilderi širom svete oduševljeni su ovom izvrsnom, nemasnom ribom koja je tako postala njihova gotovo svakodnevna ishrana i to ne bez razloga. Evo zašto; u 100 g tunjevine ima skoro 30 g proteina, najviše 1g ugljenih hidrata i isto toliko ili manje masti, ukupno samo 120 kalorija. Za poredenje npr. 8 belanaca jaja ima istu kolicinu proteina, ali i 160 kalorija.
Tunjevinu iz konzerve eventualno možete dobro ocediti i ostaviti da se ulje upije na papirnoj salveti i time smanjiti masti za otprilike 70-80 %. Možete je tada koristiti u dopuni ishrani kada radite trening za masu jer je ulje obicno od masline i sadrži vazne esencijalne masne kiseline u kojima se otapaju neki vitamini i koje manje debljaju od ostalih biljnih ulja ili masti životinjskog porekla.
Tunjevinu u vodi možete uzeti i dva puta dnevno kao deo kompletnog obroka ili kao medu obrok.

TUNJEVINA I REUMATOIDNI ARTRITIS

Reumatoidni artritis je hronično upalno oboljenje koje izaziva bol, oticanje, oštećenje i deformisanje zglobova. Ova bolest traje dugo jer je medicina u stanju da samo ublaži simptome, ali ne i da izleči tegobe. Poznavaoci prirodne medicine tvrde da kada je u pitanju reumatoidni artritis ono što jedete umnogome utiče na tok vaše bolesti. Ovim osobama prvenstveno se ne preporučuje kukuruz, meso (posebno mesne prerađevine) povrće iz porodice pomoćnica (na prvom mestu paradajz, a onda i krompir i paprika). Prevreli sirevi i punomasno mleko takođe mogu da pogoršaju situaciju. Ako imate reumatoidni artritis, trebalo bi da jedete dosta morske ribe iz hladnih voda : skuša, losos, haring, , tuna posebno u komabinaciji sa belim lukom i ruzmarinom.

SMANJITE RIZIK OD STAROSNE MOLEKULARNE DEGENERACIJE

Početkom 2011. godine, u Americi su objavljeni rezultati jedne studije koji pokazuju da omega-3 masne kiseline mogu smanjiti rizik od nastanka starosne makularne degeneracije.Ako jedete masnu ribu jednom ili više puta nedeljno, možete smanjiti rizik od razvoja starosne makularne degeneracije. Makularna degeneracija je inače vodeći uzrok gubitka vida kod ljudi starijih od 60 godina.
Oko 9 miliona Amerikanaca starijih od 40 godina pokazuje znake starosne makularne degeneracije (MD), a 7,3 miliona ljudi ima rani oblik ove bolesti.
MD napada deo oka koji omogućava da se oči fokusiraju na detalje (makule). Bolest uništava oštrinu centralnog vida, pomoću kojeg se predmeti vide jasno, koji omogućava čitanje ili vožnju automobila.
Kod nekih ljudi bolest napreduje polako, a kod drugih je napredovanje bolesti brže, tako da može dovesti do gubitka vida na oba oka.
Žene koje su konsumirale dosta dokosaheksenske kiseline (DHA), omega-3 masne kiseline, koje ima u ribi, imale su 38% manje šanse za razvoj MD nego žene koje su konsumirale manje DHA. Slični rezultati videli su se i u pogledu potrošnje eikosapentenske kiseline (EPA), još jedne omega-3 masne kiseline pronađene u ribljem mesu.Žene koje su jele jednu ili više porcija masne ribe nedeljno, uglavnom tunjevinu ili tamno meso ribe, imale su 42% manju verovatnoću za dijagnozu MD u poređenju sa ženama koje su jele ribu manje od jednom mesečno. Mi sada znamo da je rizik za nastanka starosne makularne degeneracije veći ako ne jedete dovoljno ribljeg mesa, koje je izvor omega-3 masnih kiselina.

MASNE RIBE I I SMANJENJE KRVNOG PRITISKA

Veliki broj istraživanja bavi se uticajem hrane na srce i rizik od srčanih bolesti kao što su visok krvni pritisak i srčani udar. Novo istraživanje bavilo se uticajem masne ribe. Ove ribe smatraju se masnim ribama kada su smrznute, konzervirane ili sveže. Postojeći dokazi kažu da masna riba može smanjiti rizik od srčanih bolesti, jer predstavlja dobar izvor omega-3 masnih kiselina. Preporučuje se da se riba jede barem dva puta nedeljno, uključujući jednu porciju (140 grama) masne ribe.
Da li ove smernice imaju ikakve koristi prilikom smanjenja rizika od moždanog udara? 
Istraživači su pregledali rezultate 38 kvalitetnih istraživanja u kojima je učestvovalo 794.000 ljudi od kojih su neki imali problema sa srcem. Istraživanja su imala cilj da utvrde koliko ljudi unose masnu ribu i omega-3 kiseline kroz svoju ishranu. U svakom istraživanju je pažnja posvećena tome da li su ljudi imali manje ili veće šanse za moždani udar. Zatim su objedinjeni rezultati svih studija kako bi se utvrdilo koliki je uticaj masne ribe, i prirodnog nivoa omega-3 kiselina u krvi na rizik od moždanog udara. 
Šta kaže novo istraživanje? 
Zabeleženo je oko 35.000 slučajeva moždanog udara, što otprilike znači da je 4 na svakih 100 osoba imalo moždani udar. Jedina veza između masnih kiselina i moždanog udara koja je bila dovoljno jaka da se ne odbaci kao slučajna, jeste jedenje masne ribe.
Objedinjeni rezultati pokazuju da postoji blagi pad u riziku od moždanog udara kod osoba koje jedu masnu ribu barem dvaput nedeljno. Za svake dve porcije, rizik je smanjen za 4% u poređenju sa osobama koje jedu manje od dve porcije nedeljno. Ovo istraživanje potvrđuje prethodne dostupne savete da unos masne ribe putem ishrane u količini od barem dve porcije nedeljno pomaže održavanju zdravog srca. Istraživanje takođe pokazuje da se unosom masne ribe kroz zdravu uravnoteženu ishranu može smanjiti rizik od moždanog udara. Sa takvim navikama u ishrani nema potrebe da uzimate suplemente, jer je ovo istraživanje pokazalo da od njih nema dodatne koristi.Postojeći dokazi kažu da masna riba može smanjiti rizik od srčanih bolesti, jer predstavlja dobar izvor omega-3 masnih kiselina .

TUNJEVINA I SMANJENJE RIZIKA OD MOŽDANOG UDARA

Stariji ljudi koji jedu ribu (riblje meso) bar jednom nedeljno imaju manje šanse za moždani udar i manje zdravstvene probleme sa moždanim ćelijama u odnosu na osobe koje ne jedu riblje meso. U jednoj novoj studiji, snimanjem pomoću skenera pokazano je da osobe koje redovno jedu ribu, imaju manju verovatnoću da će im odumreti moždane ćelije u oblasti mozga odgovornoj za kratkoročno pamćenje (na primer, pamćenje telefonskog broja koji je osoba upravo čula).
Osobe koje su jele ribu barem jednom nedeljno, nisu imale oštećenje moždanih ćelija. Ove osobe su imale mnogo manje šanse da dobiju Alchajmerovu bolest ili lako mentalno oštećenje, kaže Cyrus Raji, profesor sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu.
Nekoliko studija pokazalo je da ishrana bogata pojedinim ribama smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti. Smatralo se da je to zbog omega-3 masne kiseline u ribi.Nova studija je dala prve rezultate koji ukazuju na direktnu vezu između ribe u ishrani, strukture mozga i rizika od Alchajmerove bolesti.
„Više ribe, bolji mozak, manje Alchajmerove bolesti“, kaže profesor Cyrus Raji.
On je predstavio nalaze na godišnjem sastanku radiologa Severne Amerike. 
 Ljudi sa lakim mentalnim oštećenjem mozga gube postepeno memoriju više nego što se očekuje od normalnog procesa starenja, ali u manjoj meri nego kod Alchajmerove bolesti.
Studija je obuhvatila 260 ljudi, prosečne starosti od 71 godine, bez problema sa memorijom, u periodu 1989-1990. godine. Svi oni su popunjavali upitnik o hrani koju su jeli i o tome koliko ribe su jeli nedeljno i kako je pripremana. Ukupno su 163 osobe jele ribu jednom do četiri puta nedeljno.
Ispitanicima je skeniran mozak na početku istraživanja i u proseku od oko sedam godina kasnije.
Istraživači su otkrili da kod osoba koje ne jedu ribu ćelije mozga odumiru i u 47% slučajeva razvijena je Alchajmerova bolest ili blago oštećenje mozga u narednih pet godina.
S druge strane, kod osoba koje su jele ribu bar jednom nedeljno, moždane ćelije su bile sačuvane, a samo kod 3% je bila razvijena Alchajmerova bolest ili neko blago oštećenje mozga. Istraživači su pokušali da uzmu u obzir i druge faktore rizika od gubitka memorije koji bi mogli uticati na rezultate, uključujući starost, pol, obrazovanje, gojaznost i fizičke aktivnosti. Ipak, ostale su veze između ishrane ribom, oštećenja mozga i demencije. Moguće je da i drugi način života i drugi faktori kao jedenje manje mesa, doprinose vezi između ishrane ribom i zdravlja mozga.
Doktor Vilijam Tis iz Udruženja za Alchajmerovu bolest, kaže da rezultati podržavaju preporuke da treba jesti hranu bogatu ribljim mesom koje sadrži korisne omega-3 masne kiseline.

TUNJEVINA SMANJUJE RIZIK OD SRČANIH OBOLJENJA

Redovno konzumiranje tune ima pozitivan učinak na kardio-vaskularni sistem. Velika količina omega-3 masnih kiselina koje sadrži, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i ugrušaka u arterijama, a i poboljšava rad srca. Osim toga, poboljšava nivo holesterola, a i smanjuje mogućnost moždanog udara. Ove kiseline takođe pomažu u regulaciji kilaže i podstiču lučenje leptina, hormona koji reguliše unos hrane, tjelesnu težinu i metabolizam. Osim toga, omega-3 masne kiseline deluju na kognitivne funkcije. Istraživanje pokazuje da osobe koje unose veću količinu hrane bogate ovim kiselinama imaju manji rizik od pojave Alchajmerove bolesti i starosne demencije. Još jedno ljekovito svojstvo je pozitivno dejstvo na raspoloženje i ublažavanje simtopma depresije. Selen, koji tuna bogato sadrži, pomaže u održavanju zdravlja jetre i sprečavanju raka i srčanih oboljenja. Lekovito dejstvo ribe izvrsno se odražava i na zdravlje očiju.

TUNJEVINA I DEPRESIJA

Depresija je sasvim uobičajena u savremenom životu. Procenjuje se da samo u Velikoj Britaniji depresija utiče na 10% ljudi u nekom trenutku u njihovog života. Depresija se obično leči antidepresivima ili psihoterapijom, ili se koriste oba tretmana istovremeno. Lečenje može biti prilično dugo, teško i neizvesno, tako da postoji veliko interesovanje za pronalaženje načina za zaustavljanje depresije pre nego što ona uzme maha.Rezultati nekih studija ukazivali su na to da zdrava ishrana može igrati ulogu u smanjenju rizika od razvijanja depresije. Nedavna stručna analiza pokazala je da je ishrana sa puno ribe povezana sa smanjenim rizikom od depresije

SPORT I TUNJEVINA

Tunjevina pomaže da mišići budu čvršći. Količina od 100 grama crvene ribe sadrži 22 grama belančevina, koje imaju mnogo aminokiselina neophodnih za razvoj mišića.Za muškarce je tunjevina korisna i za očuvanje prostate. Jedna švedska studija na institutu Karolinska u Štokholmu pokazala je da redovno konzumiranje tunjevine kod muškarca smanjuje rizik od nastajanja raka prostate.
Britanski istraživači su otkrili da se pre svega omladinci iz velikih gradova koji naginju ka agresivnom ponašanju, unošenjem tunjevine osećaju mnogo manje iziritirani, manje se svađaju i raspoloženiji su da pomognu drugima.
GOLD PRIMA- komadi tunjevine u ulju (170 g, 185 g.)
tunjevina gold prima
Konzervirana tunjevina u pakovanju od 170 g. i 185 g. Najboljim izborom tune pripremljene u krupnim komadima možete da osetite svu slast laganog obroka. Oduvek najpopularnija među našim potrošačima, bogatim i karakterističnim ukusom, izaziva maštu na ukusan obrok uklopljen u lične kombinacije dodataka kojim se postiže savršen užitak.
GOLD PRIMA- komadi tunjevine u maslinovom ulju (140 g.)
tunjevina gold prima
Konzervirana tunjevina u pakovanju od 140 g. Najomiljeniji proizvod onih koji vole bogatstvo ukusa prefinjene tunjevine visokog kvaliteta obogaćene zdravim i ukusnim dodatkom maslinovog ulja. Ova tunjevina preporučena je za celu porodicu jer kompleksnost njenog sastava odgovara kako mladima zbog svojih potreba za gradivnim materijama, vitaminima i mineralima tako i starijima sa specifičnim zdravstvenim zahtevima.
GOLD PRIMA- komadi tunjevine u sopstvenom soku (170 g.)
tunjevina gold primaKonzervirana tunjevina u pakovanju od 170 g. Savršeno lagan obrok namenjen onima koji uživanju u najnežnijim ukusima. Tunjevina u sopstvenom soku ili kako je neki nazivaju u vodi obezbediće idealan odnos hranjivih materija bez dodataka masti, istaći će sve prednosti ribe u ishrani sportista i onih koji imaju potrebu za smanjenim sadržajem masti iz zdravstvenih ili estetskih razloga. Preporučen je obrok za dijabetičare, probleme visokog krvnog pritiska, povišene vrednosti holesterola u krvi, a deo i je mnogih dijeta koje preporučuju minimum masti maksimum vitamina i minerala.
GOLD PRIMA- komadi tunjevine sa Meksiko salatom (170 g.)
tunjevina gold primaKonzervirana tunjevina u meksiko salati u pakovanju od 170 g. Sočni komadi tunjevine obogaćeni meksičkim ukusima ostaviće Vas bez daha već pri prvom zalogaju. Mešavina povrća, beby kukuruza, šargarepe, crnog luka, žute paprika, crvenog pasulja i belog bibera oduševiće i najveće gurmane. Namenjena svima koji uživaju u malo izraženijim ukusima ali uz idealan balans ukusa neće razočarati ni najzahtevnije. Ovo gotova salata, spremna i ukusna može biti deo svakodnevnih rituala bez obzira gde se nalazite.
GOLD PRIMA- komadi tunjevine sa povrćem (170 g.)
tunjevina gold primaKonzervirana salata od tunjevine sa povrćem u pakovanju od 170 g. Komadi tunjevine u kombinaciji sa sočnim povrćem napravljena je kao kompletan, lagan, ukusan i zdrav obrok. Skladna harmonija ukusa pažljivo biranih začina i probranih kombinacija povrća još više ističe bogat ukus tunjevine.
GOLD PRIMA- komadi tunjevine sa majonezom (170 g.)
tunjevina gold primaKomadi konzervirane tunjevine u sosu od majoneza u pakovanju od 170 g. Provereno dobra kombinacija sada je u prodaji i kao gotovo jelo. Kompletan obrok sa idealno balansiranim količinama ukusnih sastojaka podsetiće Vas zašto je ovo i Vaše omiljeno jelo.